Negde...

Kada odu zvezde - počinje dan,
gde ustukne stvarnost - počinje san.

Kad nestane želja - život je bled,
u osmesima vijori - sreće sled.
BG :)

Negde u vremenu, nebitnom u smislu kostima, sprava i aždaja, rađaju se želje. U početku, mnogo pre reči, od njih je stvoren iskon. Trenutno mislim o tome da li moja želja može biti nečije ostvarenje... ili nečija želja moje...

Iz haosa u red

Ponekad pomislim da se iz situacija u kojima smo uzdrmani posle izvesnog vremena rađamo novi, sa drugačijim poretkom misli. Kada se, kao u onoj snežnoj kugli, sve čestice tog haosa slegnu, pogled nam dopire dalje, misli imaju kristalniji poredak a duša... ritam smiraja. Valjda je to stanje mudrosti... Sve je kristalno jasno i prozirno. Svaka čast onima koji uspeju da zadrže i održe to stanje, da se izmeste od stvarnosti i svet zauvek posmatraju bistrijim pogledom, da na dlanu saznanja drže jasniju sliku.
Ali, svako od nas ima svoj put, svoj način da dosegne cilj. Onaj koji je isti za sve, jer istina je jedna. I ništa nije dovoljno virtualno da joj ne podleže.
Ne plašim se onoga što će mi pogled zateći, samo... ne umem da čekam :)

The One Who Rings In Green Tones Only

P.S.
Olja voli M-Joy sa alpskim mlekom... tu jedino voli :))))))