... sinoć napravili smo unplugged :)
Alapačinjo i ja bili smo parkirani u jednom prometnom kafiću, za stolom s pogledmo na vrata. Ali, zarad inspiracije, koja nam je u novom poduhvatu preko potrebna, smestili smo se u izlog, gde nas je zatekao ZP! Obojica su na mom circle of friends spisku i egzaltacija je bila neminovna.
Unplugged je mogao da počne. Intonaciju je dao Alapačinjo svojim smehom (iritantnim, rekli bi oni koji ga ne poznaju), koji najviše podseća na jazz klavirskih visokih tonova. Potpuni andante u trenutku kada mi je trebalo da čujem tako nešto. ZP je u našem triju bio onaj "bom bom" vokal nepogrešivog bas kvaliteta i adekvatnih improvizacija koji je razgovoru davao ritam čiste filozofije. Ja sam s vremena na vreme u ovaj unplugged ubacivala, sasvim forte, zvuk prebiranja po gitarskim žicama. Taj jazz bio je opipljiv dok su nam reči vrludale od ozbiljnog ka neozbiljnom i nazad.
Takvi prijatelji se čuvaju...
Takvi jam sessions se ne zaboravljaju...
Takva umetnost me nadograđuje...
Ekskluzivno - samo u ovom životu!
