Hajde...

... danas da verujem da reč prijatelj i te kako potiče od reči prijati :))) Jedna moja mila&draga prijateljica danas je i te kako ispunila taj zadatak prijanja (pijanjanja, đavoćegaznati), a pritom mi još ispirčala o tome kako ima/je imala problema sa rikvercom kao vozač (a kažu da je to karakteristično za ženski mozak, koji navodno ima neki "kvrc" kad je savladavanje rikverca u pitanju). Ovo je jedna posve zanimljiva tema (o kojoj ćemo jedared), koja me je podsetila na moj "problemčić". S obzirom na to da vozačku dozvolu nemam moj problem sa rikvercom je i više nego nasljutljiv (:)), ali nisam htela o tome.
Drrrrraga moja prrrrijatna prrrrijateljice, samo sam se nasmejala na tvoju opasku. Jer, ima neki kvrtz kod mene o poštovanju sopstvenih predstava o prostoru po svaku cenu. Mislim, lepo ja ocenim širinu i dužinu kad stojim i posmatram, ali onako usput dok hodam, poštujem neku svoju predstavu o tome da recimo ivica stola ili kvaka ne bi trebalo da se nađu tu kuda ja prolazim i onda buuuum. Taj buuum svakodnevno se evidentira u modricama...:)))
Mislim da je i tvoj problemčič sa rikvercom u stvari potekao od nepristajanja na kompromis kada su neke prostorne odrednice u pitanju. Ionako bismo nas dve bolje uredile taj prostor... :)))

Girl interrupted

Nije da me nije pogodila cela ova priča u vezi sa 14 otkrivenih Lubardinih dela (crteža čini mi se) među truleži u njegovoj zapuštenoj kući na Senjaku. Štaviše, o tome sam htela da pišem juče, ali umesto toga lamentirala sam nad sopstvenom sudbinom i danas (eto baš danas) imam neki sublimat u glavi koji me je PONOVO odveo na drugu stranu, a vratiće me i temi, nadam se. :)
Pre nešto više od godinu dana prvi put sam sa O razgovarala o nekim sasvim ličnim stvarima. Povod je bilo to što sam tog popodneva morala da se nađem na nekom prijemu koji će posetiti i nekoliko ljudi koji ovlaš poznajem. Pričale smo o tome kako tzv. "minglovanje" (engl. mingle= mešati se, pridružiti se, umešati se, učestvovati, ma voditi "sitne razgovore ni o čemu") jedna potpuno zahtevna kategorija za nas dve. Imale smo (i imamo ga i dalje) problem sa uspostavljanjem eye contact-a i razgovorom na teme lake: vreme, trendovi, zajednički prijatelji, poznanici, poznati, psihologija, parapsihologija i tome podobne crtice. Mingle ne traje dugo, tek nekoliko minuta, kao u prolazu, dok se ne ispije pola čaše nekog pića koji je na takvim prijemima glavni asesoar.
Well, drugarice i drugovi profesionalni mingleri, ja čak i ne pijem. Nikada i ništa. I nemam tu pravu meru (Aristotel se njome bavio gotovo do smrti) o tome kada pričanje o vremenu prelazi u previše ličnu priču, kada komentar o trendovima, koje ni ne pratim, počinje da bude jasno izražavanje stava, kada se priča o zajedničkim prijateljima (kao da ih pa imamo) pretvara u ogovaranje, kada sam previše prisvojila zajedničke poznanike, da li je neko poznat i koga izabrati iz tog čopora wannabes, psihologija mi je ozbiljna tema... Tu je kontakt pogledima gotovo nepostojeća kategorija, jer sam previše samoprekorna da bih bila ponosna na ono što izgovaram (a pritom ni ova stidljivost nije od koristi) i pogled najčešće prikačim za neki prigodan detalj u visini očiju mog sagovornika.
Preživela sam skup tako što je O (a boga mi i M i još neki) dobijala moje beskrajne SMS izveštaje o Miss Urednici koja se obukla u zavesu, o tome kako postoje ljudi koji su mingle sveli na nivo umetnosti i znaju da budu savršeni prijatelji dok im je pola čaše nekog pića, o sitnim nekulturnim skandalima... sve dok mi se nisu pridružili ljudi koje jaaaako dobro poznajem i držala sam ih se kao pijan plota. Pokušavali smo da dešifrujemo na kojim kanapeima je zaista losos a na kojima tek fino sečen nedozreo paradajz, čekirali neki mus sa đumbirom, pričali o stvarima koje su jednako bitne i meni i njima, smejali se i otišli kućama.
I samo da znate da ova moja priča definitivno nije mingle: ne držim u ruci nikakvo piće, ne zahteva dozu umerenosti, poznajemo se I guess i bila sam vrrrrlo ozbiljna i lična u priči. Malko su mi se obrazi zacrveneli... ali to je već neka druga priča. :)