DRAGI MOJI,

druzimo se na novoj adresi! :)

Bilo je lepo ovde... sada pocinje trajanje na nekom drugom mestu! :)

Luv Ya All! <3

Lepo je...

... kad pustiš ljudima da budu ono što jesu. Ta nepatvorena mudrost kojom raspolažeš ne daje mesta pretpostavkama. Jednostavno, dobijaš odgovore.

Strpljenje je deo kikla onih koji znaju, oduvek. Nije prijatno kada vidiš da oni koji su odlučili da odu ipak pokušavaju da grebu po vratima tvoje privatnosti. Ali, čini mi se da je zapravo njima veće poniženje da rade to što rade, nego meni da znam to što to znam. Lakše mi je, svakako.

Ipak, postoji pitanje na koje još nemam odgovor: zašto se jednostavno ne drže svojih "mudrih" i "promišljenih" odluka? I, opet, je l' moguće da je meni lakše da ispoštujem njihove odluke do njima samima?

Nevermind! Neću da mislim u nečije ime. Hoću da prihvatam prilike da budem čovek, uživam za svoj gorš i volim život bezrezervno.

A oni možda i otkriju nešto genijalno ovde (that would be the day!)...

KESIĆU,

OŽENI ME! :))))

Ne tražim...

... razlog za sreću, niti sreću u razlozima. Ceo dan pada kiša, a ja se ceo dan, bez realnog "uzemljenja", smešim ljudima koje sretnem. I, kao da to nije sve, zahvaljujem kiši što pada. Daje mi šansu da, ako već ne mogu da igram na ulici, a ono makar mogu da preskačem barice u trenucima u kojima život teče. Kada se misli pretvore u note, život postaje muzika. Shvatam da sreću možemo pronaći svuda i uvek. Ne zaslužujemo je, ona zaslužuje nas. Mene je, eto, dobila!
U danu kada je sve lepo i lako, zahvaljujem najpre onima koji su otišli iz mog života, zatim svima koji u njemu čista srca ostaju i onima koji će u moj prostor tek zakoračiti.
- Da si danas muzika, šta bi bila, pitao me je čitajući pogledom moj osmeh i opipavajući usanama ona mesta koja na meni najviše mirišu na život. Izgovorila sam kao iz topa: "Forca od Nelly Furtado!".
Večeras znam i kako da odjekujem!

Neki...

... leptir je nedavno, sigurna sam, mahnuo krilima. Ja, oduvek ista, otkrila sam nove visine.

Ćutala sam, srećna, škrta na rečima, preplavljena osećajima. Novi trenutak. Sličan prethodnimpo scenariju, ali potpuno svoj zahvaljujući nosiocima vremena.

Pogled je pogled, tvrdiće mi. Nije mu vredelo. U sledećem momentu, bez oblika u slovima, ali zgodno oivičena osećajima, skliznula mu je jedna jedina reč koja je od pogleda napravila lepotu. Tišina je postala pulsirajući eho miline. Dodiri su se nadovezali. Nisam se otela utisku, otkrila sam mu tajnu koju sam osetila. I nad zagrljajem postoji zagrljaj. Obećala sam da više neću razmišljati o visinama koje dostižemo i prepustila se. Osmehnuo se znalački nežno i dozvolio smiraju da nadogradi naše vreme.