... koliko sam juče bila pametna, danas ta moja pamet mora da se prolije po blogu. Bez puno priče i previše mudrosti:
Međ' omiljenim mi horom torokuša našao se uljez. Onaj koji ćuti i posmatra nas (verovatno u neverici). Glasne kakve jesmo, nismo to ni primetile. Pretresale smo sve one teme koje čuvamo u džepovima za viđanje i naravno... došle do ljubavi.
Tada se oglasio ćutolog. Diskretno me je pitao da li mislim i verujem u to da nam količina ljubavi koju dajemo obavezno mora biti uzvraćena. Ne znam iz kog džepa, tek rekla sam mu krajnje nesvesna da te reči izgovaram: "Da ali ne nužno od iste osobe!".
Eto, to je ono u šta zapravo verujem. Ljubav je previše dragocena i previše svačija da bismo se ograničili na to da nam se ono što pružimo vraća samo iz jednog pravca.
Kad naučiš da se ljubav ne odbija, život postaje lep i kažeš sebi: "Blago svakoj reci koja ima moje more!"
Lepo mi je danas! A vi, kako ste? :)
