... zarad svih onih sa kojima se srećem dok koračam, verujem u bajke... Nije ovo srljanje u iluzije po svaku cenu. Nisu iluzije uopšte. Upoređivala sam ih sa ostatkom sveta i prihvatam ih kao protagoniste potpuno realnih priča sa bajkovitim meandrima. Ja uvek prolazim baš tim meandrima. Moja barka se sve nekako upliće u taj šaš i baš mi se tu prijateljstva rađaju.
I sada znam pravi recept za život: više ih nikada neću upoređivati, a u svoj ću, nadajući se da se nikada neću naći na mestu bilo kakve usporedbe, dodavati prstohvate koječega. A znam da će me i oni posipati: i mudrošću i glupošću i smehom i suzama i zagrljajima i distancama i toplinom i pričama i istinom i iluzijama i svetlošću i tamom i... eto ti ga jedan život!
Šta ćeš više!
Dovoljno je da imaš nekoga da voliš!
