... samo za tebe! Samo zato jer mi je juče hor torokuša odao priznanje, jer mi je danas sestra oštrog oka rekla svaka čast, jer mi se uklopio Balaševićev stih o tome da samo retki nađu retke. Ponosna sam na to platno koje oslikavaš i sigurnost u to da je tvoja rolna beskrajna, da za nju nema rama. Sve te eksplozije, sloboda, vazduh, varnice, šlemovi, bele košulje, brkovi od jogurta i mrlje od čokolade jesu tvoje umetničko delo. Prvi put moj idealizam čuči besposlen. Prestižeš ga. Ne rečima već delima. Hmmm, već sam zamislila kako stojiš tri koraka ispred mog razuma. U nesvesnom, gde se misli rađaju i jednostavnim potezima četkica različitih veličina naslikao si stvarnost koja bi tek trebalo da se dogodi. Stvarnost, u koju bih tek trebalo da zakoračim sa svojih oblaka. I ne pitam kakva je to slika, smelo postajem junakinja stvarnosti. Znaš one... koju si naslikao za nas.
