Uopšte...

... nije lako. Ne živim u crno-belom svetu, ja verujem u kolorit, u svaku nijansu, ne dam se krajnostima. Naći ću balanco, moliću se za snagu da uspostavim taj balanco. Da prestane ovaj fado u srcu i da mi ljubav, kada je nekome ne izgovorim naglas, ne zvuči kao psovka ili molitva. I dalje verujem u sve i olakšavam se tako što ti u glavi pišem putopise o tom sitom koračanju koje napravim u toku dana. Pišem ti o konobaru koji je u međuvremenu i za mene postao "čika Brka" a desilo se to kada je Vuk posle tenisa razbio čašu soka od višnje. Pišem ti o tome kako ipak kada ubrzam ritam koraka moje srce može i žešće da kuca no u onom neizdržu. Pišem o mom Beogradu, u kome su turističke tačke izmeštene na neka skrovita mesta. A dok ti pišem, pokojeg prolaznika i pogledam u oči, svakom prodavcu kod koga zastanem ostavim jedan svoj osmeh, udišem toplinu koja izbija iz asfalta, mislim o tom tvom Marsu koji mi pravi pometnju, pričam sa Jupiterom o sreći koju očekujem i verujem da postoji rešenje za sve.
Do tada... poentiraću u drugim razgovorima...

http://www.youtube.com/watch?v=Es-vNmnQNa0