... pogled drugi:
Priznaću odmah: samo sam jednom putovala vozom i pomalo mi je krivo zbog toga. Ne zato što jesam, nego zato što bi bilo diiivno ponoviti putovanje čergom od vagona koja bespogovorno sledi svoj put. Sela bih uz prozor, to je neminovno, slušala klapata-klap zvuk, prebrojavala stubove i prebirala po mislima. U tunelima ne bih žmurila, u mraku bih pustila čulima da prorade - osetila bih svaki drhtaj, miris, svu slast onoga što će me dočekati kad budem sišla na stanici. Ili, sve to u čemu se uživa možda i nema veze sa onim čemu idem, već sa trenutkom u kome me je voz uljuljkao u mirise putovanja...
