... eto i ti ritmovi spolja koji nekada bubnje jače od ovih mojih u željama i planovima. Danas sam im se prepustila i oćutala sve zastoje u saobraćaju i ostale okolnosti koje su me usporile da u dan zakoračim tempom kojim mogu. Nije ni to nekada loše. Išla sam, sluđena od avgustovske žege, niz dlaku, možda umorna da se opirem okolnostima. Na kraju, ipak sam uspela da ostvarim sve želje i čekiram planove u imaginarnom rokovniku. Usput sam, na jednoj od destinacija naišla na Cicu koja je uspela da omaci tri plavooka mačeta. Odavno sam usvojila mačke kao nepogrešiv način da si ulepšam dane. Tako je bilo i danas: njen pogled, njena dlaka, njeni mačići, prrrrredenje bili su dovoljni da se sreća i milina (kao da se pakuju u kesicama na kojima piše "instant") razliju kroz mene. Od tada ćutim. Pošaljem i razmenim tek po nekoliko reči sa ljudima koje volim. A kada mi enter dohvati dugme "objavi post" otići ću da koračam, moleći život da sa mnom večeras pleše slow.
Takve sam volje...
