On: Ćao, koleginice, pa kako si?
Ja: Loše... alergija... čudo...
On: Zaista? To se rešava relativno lako...
Ja: Ma probala sam lekove, nista ne pomaže osim ovog glupog Benadryla koji me obori...
On: Ne tooooo... nego nekim dobrim izlaskom. Tako najbolje zaboravljaš da imaš alergiju.
Ja: A, to! Pa ne smem nos da promolim napolje.
On: Čak i ako izlaziš sa mnom?
Ja: Hihihihihihihihih!
***********************
On: Nećeš se tako zlobno smejati kad se jednog jutra probudiš sa glavom na mom ramenu...
Ja: Hihihihihihihihihih! (ovoga puta smeh je skrivao zbunjenost i strah...)
