... u najboljem svetlu dok koracima ne dozvoljava vremenu da teče mimo nje.
Danas priča kanonadom, smeje se u vatrometima i ne prestaje da primećuje kako je doživljavaju. Opet je ona stara, pomisliće svi koji joj površno pristupaju. A da stvari ipak nisu iste zaključiće nekolicina onih koji znaju bit njenog disanja.
Ona ne veruje ni jednima ni drugima, jer tek zagledana u novu kombinaciju šareniša u kaleidoskopu shvata da je dobila nova uputstva. Zato se valjda i prisetila kralja boemije koji joj je iskreno obećavao da će se držati za ruke kada budu stigli do te strogo čuvane afričke tajne: vatrenog drveta. Ma nije znala ništa o novom cilju koji joj je predstavljen, a sada, kada se potencijalni saputnik izgubio iz vida, i dalje ne može da pronađe bilo kakav podatak o tom drvetu. Ali zato redovno potapa listove rooibosa u vodu koja je dostigla 90. stepen i sa zadovoljstvom otpija gutljaje čaja. Podsećaju je na to koliko je života u slasti.
Možda jednom i dobije smernice i krene na put... a možda smernice postanu nebitne ako jednom odluči da krene... dotad: uživa u mirisu lipa pred početak leta koji joj nedvosmisleno govori da su je koraci doneli tamo gde je stihijski svoja. Osećaji, sada zna, mogu pobediti i samu večnost.
Nema loših niti trivijalnih stvari u životu, postoje samo one na koje gledamo s nipodaštavanjem i nezainteresovano.
