Utroba torbe :)

Danas je četvrti dan kako ne menjam torbu a sadržaj u njoj se povećava. Situacija je povoljna jer je moja torbet'na zaista pozamašna, dovoljna da u sebe primi plastificiranu fasciklu sa dokumentima, BIOTHERM PURE parfem, jedan antipespirant, dva para ključeva, dva mobilna telefona, dve knjige (Bariko i Makjuan), jedan Bulgari parfem (ukupno ih dva), nekoliko pakovanja maramica od kojih jedno s vlažnim, lepezu, naočare, veliki zeleni novčanik i još nekoliko besposlenih torbica koje pored sitnine kriju sve i svašta... I, naravno, hit dana: žvake sa ukusom cimeta u limenoj kutijici koje zveckaju pri svakom pokretu i zbog toga su mi još draže :) Kad zanemarimo sadržaj, mnogo bitnije u celoj ovoj priči ostaje pitanje zbog čega je ne menjam... Well u haosu (ne)svesti o sebi plašim se da ću nešto zaboraviti da ponesem sa sobom (baš kao što sam juče zaboravila na zakazani manikir). Ta torba je danas sa mnom i Alapačinjom bila u bioskopu da čami u mraku dok mi gledamo "Henkoka" :) neverovatna priča u suštini, loše realizovana na velikom platnu. Nakićena aluzijama i prepuna opštih mesta... Njena lepota je u tome što sada znam da svakoj od nas nedostaje superheroj. Ja sam svog imenovala i... osmehnuo mi se vrlo zadovoljno :) nije da nije... i ja sam :)

Kad si svestan...

... lupi tada dlan o dlan!

(Ja nisam, zato mi je valjda glava naslonjena na ruku, pogled uprt u daljine, a glavom tumaraju sanjarije :))

Beginning is the binning is beginning

Na početku postoji samo volja ove autorke da svoje misli prenese na elektronski papir... Ona nema ambicije (iako ima laptop), ona nije zagledana u prošlost i ne zna da analizira, ona gleda samo napred i teško hendluje svoje pojavne oblike guske kroz koje ponekad prolazi.
Ali, gnušam se povoda da o sebi govorim u trećem licu i javno priznajem da bi sa tim pojavnim oblikom lakše izlazila na kraj da ne predstavlja suprotnost svega što jesam, u šta polažem i u šta verujem. Ne pomaže ni hipnoza ni regresija (jer guska je guska), ne želim ni da se upoređujem da bih našla rešenje.
Dobila sam savet da iskoristim dragocenu priliku za let (i onako nam je, kaže moja savetnica, previše onih "ukakanih" trenutaka u životu) i da za sindrom guske uvek ima vremena. Ipak, ovaj sindrom previše je veliki teg da bih poletela... Možda jednom i počnem da živim ostvarenje brižljivo smišljenih životnih planova... a možda to i ne bi bio život onda...