Zaista neverovatan!Juče sam bila toliko spretna da sam uspevala svaku tekućinu da prolijem po sebi. Prvo je sok od jagode završio na suknji, onda sam jogurt umesto u činiju sa pahuljicama prolila po rukavu i na kraju, kada sam pokušala da operem ruke prosula sam vodu po sebi. I ne bi to ni bio veliki problem da baš zbog tih mokrih fleka nisam odložila zakazano viđanje.
Na kraju sam izjurila iz kancelarije, jer je samo trebalo da pretrčim park i uđem u kafić. Inače, kišobran nisam ponela od kuće, zbog toga što postoji i rezervni u kancelariji. Rezervni iz kancelarije nisam ponela jer je napolju bilo sunce. Ali, ne lezi vraže - na samo 15-ak metara od kancelarije, dok sam hodala parkom, počeo je (za mene krajnje neočekivan) jak pljusak. Sakrila sam se pod veliko drvo koje neko vreme i jeste bilo dobar zaklon. Međutim, u jednom trenutku se sva kišnica sručila na mene taze osušenu. Tako mokra više nisam imala od čega da se štitim, samo sam potrčala dalje, do raskrsnice koja je plivala pod vodom i stala pod nastrešnicu. Smejala sam se, samoj sebi, vremenu, mojoj želji da iskontrolišem stvari... svemu! ;)
Tu pod nastrešnicom, bila sam jedina potpuno mokra, ostali su je se na vreme domogli. Tu pod nastrešnicom, bila sam jedina nasmejana. Ostali su brinuli da ne pokisnu. Tu pod nastrešnicom, premotavala sam moje sušenje u tri faze tokom dana. Tu pod nastrešnicom zapamtila sam jednu važnu lekciju i bila ponosna na to što znam da mi neće smetati da tako morka uđem u kafić.
Gledali su me čudno, da li zato što sam mokra ili zato što sam nasmejana - ne znam. Bilo mi je svejdno šta misle. Ja sam svoju dnevnu (ili možda životnu) lekciju naučila. I, krenula dalje... :)
Jer, neke okolnosti su tu da ih prihvatimo, ne možemo iz svake situacije izaći kao (suvi) pobednici! ;))))
Za početak biću ponosna sa sve vlažne fleke koje budem imala, promise!
