Mimo...

... mojih ovlašnih planova vezanih za ovaj blog (držim ih u odeljku "samo spontano i iskreno") večeras će na velika vrata u njega ušetati izvesna ex-koleginica R. i to ni manje ni više do svojim filozofskim pristupom poslu. Na tome bih se zapravo zahvalila S. koja mi je tu veliku mudrost prenela danas :)
U novinama za koje sam radila, pokatkad se događalo da se selekcija na određena radna mesta vrši na jaaaako čudan način (npr: dobili smo coffie machine, pa kafe kuvarica biva unapređena u marketinškog maga...). Među njima je i R, nepoznate vokacije pređašnje koja je postala producent, žena čije prvo marketinško pravilo glasi:
KO HOČE - HOČE, KO NEČE NEČE :)
Upravo ova rečenica, pored priče, tračarenja, smejanja i razumevanja sa S, uokvirila je današnji dan. Neobičan u svim svojim pojavnim oblicima ipak mi je dozvolio da završim koračanje kroz sve njegove scenografije i sate. A u tom hodu, dok sam jurcala da se nađem sa S, jedan prodavac diskova u Tašmajdanskom parku dobacio mi je da usporim. Dok su mi noge i dalje grabile ka mestu sastanka, na tren sam okrenula glavu i posvetila mu pogled. Šeretski se nasmejao a ja u svom džambas fazonu samo produžila dalje, parkirajući palčeve u zadnje džepove farmerki. To je odnedavno moja verzija metodologije kojom postižem duhovni mir. Ona poza u kojoj izdasi donose pročišćenje, a udasi volju za životom.
I, ko hoče sa mnom takvom - hoče, ko neče - neče :)
Soundtrack of the day donosi mi sreću jer miriše na V:
http://www.youtube.com/watch?v=PhGdAPibZOo