Na početku postoji samo volja ove autorke da svoje misli prenese na elektronski papir... Ona nema ambicije (iako ima laptop), ona nije zagledana u prošlost i ne zna da analizira, ona gleda samo napred i teško hendluje svoje pojavne oblike guske kroz koje ponekad prolazi.
Ali, gnušam se povoda da o sebi govorim u trećem licu i javno priznajem da bi sa tim pojavnim oblikom lakše izlazila na kraj da ne predstavlja suprotnost svega što jesam, u šta polažem i u šta verujem. Ne pomaže ni hipnoza ni regresija (jer guska je guska), ne želim ni da se upoređujem da bih našla rešenje.
Dobila sam savet da iskoristim dragocenu priliku za let (i onako nam je, kaže moja savetnica, previše onih "ukakanih" trenutaka u životu) i da za sindrom guske uvek ima vremena. Ipak, ovaj sindrom previše je veliki teg da bih poletela... Možda jednom i počnem da živim ostvarenje brižljivo smišljenih životnih planova... a možda to i ne bi bio život onda...
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment