Nije da me nije pogodila cela ova priča u vezi sa 14 otkrivenih Lubardinih dela (crteža čini mi se) među truleži u njegovoj zapuštenoj kući na Senjaku. Štaviše, o tome sam htela da pišem juče, ali umesto toga lamentirala sam nad sopstvenom sudbinom i danas (eto baš danas) imam neki sublimat u glavi koji me je PONOVO odveo na drugu stranu, a vratiće me i temi, nadam se. :)
Pre nešto više od godinu dana prvi put sam sa O razgovarala o nekim sasvim ličnim stvarima. Povod je bilo to što sam tog popodneva morala da se nađem na nekom prijemu koji će posetiti i nekoliko ljudi koji ovlaš poznajem. Pričale smo o tome kako tzv. "minglovanje" (engl. mingle= mešati se, pridružiti se, umešati se, učestvovati, ma voditi "sitne razgovore ni o čemu") jedna potpuno zahtevna kategorija za nas dve. Imale smo (i imamo ga i dalje) problem sa uspostavljanjem eye contact-a i razgovorom na teme lake: vreme, trendovi, zajednički prijatelji, poznanici, poznati, psihologija, parapsihologija i tome podobne crtice. Mingle ne traje dugo, tek nekoliko minuta, kao u prolazu, dok se ne ispije pola čaše nekog pića koji je na takvim prijemima glavni asesoar.
Well, drugarice i drugovi profesionalni mingleri, ja čak i ne pijem. Nikada i ništa. I nemam tu pravu meru (Aristotel se njome bavio gotovo do smrti) o tome kada pričanje o vremenu prelazi u previše ličnu priču, kada komentar o trendovima, koje ni ne pratim, počinje da bude jasno izražavanje stava, kada se priča o zajedničkim prijateljima (kao da ih pa imamo) pretvara u ogovaranje, kada sam previše prisvojila zajedničke poznanike, da li je neko poznat i koga izabrati iz tog čopora wannabes, psihologija mi je ozbiljna tema... Tu je kontakt pogledima gotovo nepostojeća kategorija, jer sam previše samoprekorna da bih bila ponosna na ono što izgovaram (a pritom ni ova stidljivost nije od koristi) i pogled najčešće prikačim za neki prigodan detalj u visini očiju mog sagovornika.
Preživela sam skup tako što je O (a boga mi i M i još neki) dobijala moje beskrajne SMS izveštaje o Miss Urednici koja se obukla u zavesu, o tome kako postoje ljudi koji su mingle sveli na nivo umetnosti i znaju da budu savršeni prijatelji dok im je pola čaše nekog pića, o sitnim nekulturnim skandalima... sve dok mi se nisu pridružili ljudi koje jaaaako dobro poznajem i držala sam ih se kao pijan plota. Pokušavali smo da dešifrujemo na kojim kanapeima je zaista losos a na kojima tek fino sečen nedozreo paradajz, čekirali neki mus sa đumbirom, pričali o stvarima koje su jednako bitne i meni i njima, smejali se i otišli kućama.
I samo da znate da ova moja priča definitivno nije mingle: ne držim u ruci nikakvo piće, ne zahteva dozu umerenosti, poznajemo se I guess i bila sam vrrrrlo ozbiljna i lična u priči. Malko su mi se obrazi zacrveneli... ali to je već neka druga priča. :)
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
3 comments:
Mozemo li ja i V da cujemo tu drugu prichu?:)))
Cini mi se da sve sto se desava oko nas i medju nama, da je sve deo jedne iste nevidlijive niti. Prica o Lubardi me je zaista pogodila. Ako zanemarimo cinjenicu da studiram Istoriju umetnosti,(sta to bese studiranje?) i da sam na pomenutoj studijskoj grupi stigla tek do predmeta nazvanog Srednji vek, ova prica me je pogodila pre svega kao coveka. Ne znam koliko je to poznato, ali njegova zena je umrla kao beskucnik. Kada sam cula za ovu pricu, kao da mi je neko bacio ciglu u glavu. Cini mi se da jos uvek krvarim od te povrede. Jer koliko god ususkana u svoj neki unutrasnji svet koji me cuva od sveg loseg, ovakve stvari me podsete gde zaista zivim. I nije da nesto zamisljam kako u onom belom svetu tece med i mleko ali se zaista ponekad pitam da li je ovo najruznije mesto za zivot. Interesantno je da ovde ljudi jako tesko prihvataju istinu a jos interesantnije, kako umesto da ucine gram napora da promene sebe ulazu tone energije da to ucine drugima.
@bojan: kako je lepo kada postoji dan u kome mozes da kazes da nije prekasno ni zasta :)))
@tzrvena: znam pricu o njegovoj zeni, znam i da neka njegova rodjaka u poslednje vreme te slike prodaje za budzasto... a prosle godine je galeriji RTS-a bila izlozba njegovih ranih radova i odlazila sam svaki dan posle posla... Sve se nesto nosim mislju da su nam u stvari ideje najdragocenije sto imamo u zivotu, sve ostalo je podlozno - nestajanju na primer.
A ove sto ulazu energiju i sve&svasta... oh well... gluMpost je chudo ovozemaljsko :)
Post a Comment