... ti ja tako nekud. Eto da bih se kretala. Zaboravim da ponesem naočare, ne setim se da stavim slušalice na uši. Krenem kao hipnotisana prema nekom cilju. U određenim trenucima i ne osećam da hodam, imam utisak da zgrade mimo mene promiču, da se sve podredilo mojoj volji da se krećem. I nije baš da im pridajem značaja, ja i dalje hitam ka nekom tamo cilju.
U jednom trenutku shvatim da su zidovi dobili nove boje, a nebo odsjaj. Pogledam u staklo velikog izloga i tamo tih boja nema. One su, kao da sam usput pokupila neku čarobnu paučinu, izgleda zakačene za moje trepavice (kao hologram). Proveravam još jednom vrhove trepavica u sledećem izlogu i, začudo, deluju normalno. Ali, kada vratim pogled na zgrade, na grad, na nebo, tamo se i dalje prelivaju valere kao na nekom davno zaboravljenom crtežu iz detinjstva. Neverovatno!
Kada spustim kapke, ne doleću oni svici koji vole da se igraju u tami našeg pogleda. Jednostavno savili su krila, utulili svoje svetiljke i čekaju neki drugi trenutak. Verovatno onaj u kome će mi zgrade, grad, nebo, ljudi, biti obični... neprimetni.
Ostavljam za svice neki drugi sat u ovom danu i hvatam koracima svoje boje. Hodam očarana... đavoćegaznati kuda. :)
4 comments:
Ja znam koje su ovo boje :) to su one iz tvog imena koje su samo izabrale trenutak da obasjaju sve ono sto vidis
Tako nekako :) A ovu Mikinu, a moju znam da znas:
SVE BOJE SVETA
Cudan je ovaj svet u meni
kad se od lisca zazeleni,
ili poplavi kao svila
od decje kose i pticjih krila.
Cudan je ovaj svet u meni
kad sve pozuti i porumeni.
Van mene dosta boja zivi.
Van mene katkad svet i posivi.
Ili se smraci
i naoblaci.
Dobro je zato sto postoje
i ove moje lepse boje.
I neki osmeh suncan i plah.
I vetar necujan kao dah.
Pa sve kad trne
i sve kad vene,
kad tmurno izgleda svet oko mene,
u meni bukti sto vatrometa
nekakvog lepseg, samo mog sveta.
Ponekad pozelim da podelim
moje rumeno sa gradom celim.
I moje belo sa zutom travom.
I moje zuto sa noci plavom.
I moje plavo sa rekom snenom.
Jedino cuvam ono zeleno.
Za neke oci sto nisu moje,
al iz njih rastu,
odavno rastu
sve druge oci i druge boje.
Tebi je bash lepo, polako ali sigurno koracas ka cilju koji si sama izabrala:))
Muzika, daj neki slow! Dame biraU :)))
Post a Comment