... sinoć napravili smo unplugged :)
Alapačinjo i ja bili smo parkirani u jednom prometnom kafiću, za stolom s pogledmo na vrata. Ali, zarad inspiracije, koja nam je u novom poduhvatu preko potrebna, smestili smo se u izlog, gde nas je zatekao ZP! Obojica su na mom circle of friends spisku i egzaltacija je bila neminovna.
Unplugged je mogao da počne. Intonaciju je dao Alapačinjo svojim smehom (iritantnim, rekli bi oni koji ga ne poznaju), koji najviše podseća na jazz klavirskih visokih tonova. Potpuni andante u trenutku kada mi je trebalo da čujem tako nešto. ZP je u našem triju bio onaj "bom bom" vokal nepogrešivog bas kvaliteta i adekvatnih improvizacija koji je razgovoru davao ritam čiste filozofije. Ja sam s vremena na vreme u ovaj unplugged ubacivala, sasvim forte, zvuk prebiranja po gitarskim žicama. Taj jazz bio je opipljiv dok su nam reči vrludale od ozbiljnog ka neozbiljnom i nazad.
Takvi prijatelji se čuvaju...
Takvi jam sessions se ne zaboravljaju...
Takva umetnost me nadograđuje...
Ekskluzivno - samo u ovom životu!
3 comments:
Diiiivno :) hocu i ja da ucestvujem u tom jazzu..
:) da znas da jeste :) mislim da bi te Alapacinjo malko smorio ali odmah zatim i iznenadio (pametan je on jaran) a sto se ZP-a tice, ma i ti bi kao i ja dobila zelju da ga zagrlis bas :) izaberi svoj instrument i join the jam :)
Nikad te nisam zamisljala kao instrument, ali uvek mozes da budes hi-low vokal, cini mi se da bi ti ta uloga u ovom, sada kvartetu, bila bas po meri :)
grrrrrrrrrrrrrrrrl!
hahaha pa ja jesam pevala u horu kod Nate, ali cini mi se da je to vise zavisilo od njenog raspolozenja nego od mojih glasovnih mogucnosti :))) Secas se kad su sva deca imala metalofone, a meni baba kupila harmoniku.. Kako babe mogu da upropaste decu to je cudo :)
Post a Comment