... zaslužila je počasno mesto međ' mojim tekstovima objavljenim u tom i tom dnevnom listu:
U našem sećanju na ono najtananije doba života uvek se šareni nekakav predmet. Blista i mami netaknutost njegove pojave. Svako, u laskajuće neprocenjivim slikama nezaboravnih životnih trenutaka, čuva sećanje na lutku ili... auto.
Prednost i raskoš mom sećanju na detinjstvo daje jedna mala bombondžijska radnja, šćućurena među višespratnicama. Iako je početak ovog kazivanja bajkolik, sećanje je potpuno istinito. Kao prilog realnosti priče može poslužiti podatak da je ta slatka prodavnica odavno zatvorena, a da je prostor u kome se ona nalazila iskorišćen za mnogo profitabilniji posao - prodaju alkoholnih pića.
No, vraćam se u detinjstvo, u delove sećanja koji bude fine emocije i mame samo osmehe. U staklenim vitrinama radnje uvek su bili izloženi kapitalni primerci lokalne bombondžijske faune. Šarenile su se boje na slatkim štapićima, mamili oblici lizalica, slatko ogolicao miris vanile iz orasnica. A mi smo svakoga dana dobijali taman toliko novca da sebi priuštimo jedno od svetskih slatkih čuda koji su nam se nudili iz vitrina. Po nepisanom pravilu svi smo uvek kupovali isto: jednoga dana svi bismo grickali orasnice, sledećeg se sladili lizalicama...
Sada, kada malo bolje razmislim, ti slatkiši imali su sličan (da ne kažem isti) ukus. Ipak, radosno gledajući u sve to vašarsko šarenilo, nije nam bilo teško da dozvolimo sebi luksuz umetničke istine. Izmišljali smo, tačnije zamišljali ukuse i pripisivali ih bojama razlivenim po površini slatkiša. A pri susretu sa novom poslasticom bivali smo srećni, potpuno zanemarujući umetničku slobodu koja je nastajala u onim trenucima kada su jedino oči mogle da se naslade.
Ja sam se uvek radovala susretu sa ušećerenom jabukom. Na štapiću se crvenela šećerna glazura u koju je bila "obučena" jabuka. Bilo je važno načeti šećerni omotač i dozvoliti sebi bogatstvo mešanja slatko-kiselog ukusa. Početak tog zadatka bio je težak, ali je i svaki trud rezultirao adevkatnom nasladom.
Nošena ritmom prolazećih godina, došla sam do susžštine novog vremena u kome su prestali da se roje snovi koji daju kolorit dolazećem. Došlo je vreme koje je u mahovima smenjivalo sebi svojstvene slasti: prva petica, prva ljubav...
Baš kao i bombone, detinjstvo se brzo istopilo. Moje godine sa sobom nose sećanje na to doba. Trenuci koji mi čine sadašnjicu takođe imaju tu crvenu glazuru od šećera, zbog čega mogu da kažem da i danas uživam u slasti života!
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
10 comments:
tekst je divan, cuvam isecak iz tih novina.. Imam cak i posvetu: Devojcici, jer nismo delile detinjstvo.. a sa tobom je lako i lepo biti prijatelj :) (smrc..) I jedan takstic prelep, najlepsi, na sarenom papiricu, rukom pisan.. Mozda ga objavim ovde, m?
:) ne bih bas da kvarim idilu, ali cuveni Steva Bombondzija je cak iz moje decije perspektive bio prilicno cudan :))
Secam se jedne njegove krilatice: Uh sad je htedoh napisat, ali kad malo bolje razmislim, nije za postic :)
Nesavrseno bajkovita prica
Sve bajke su izmisljene, ova prica nije, ali ipak podseca na bajku. U njoj nema ni trunke lazi, nista nije izmisljeno, a to sto vam prica moze zazvucati kao bajka, posledica je uticaja glavne junakinje. Jer, osobe kao ona su toliko retke, pa zbog toga i dragocene, da deluju nestvarno.
Zivela je, dakle, devojcica, tu, sasvim blizu, darovana od strane univerzuma neverovatnom snagom ljubavi' lepotom i nadom, koje behu njeno glavno oruzje. No, njena pojava je za obivne ljude bila upravo to - obicna.
...
Mozete je nazvati kako hocete, ja sam, videvsi je u trenutku ranjivost, bila toliko smela da je nazovem Penelopom, sada mi sve vice lici na Odiseja. Svako ce naci neku slicnost sa njom, jer ona je deo nas, a ime joj je...
25.11.2000
Poznato mala moja vodilijice, m?;)
:) duuuso moja mila!!! P'naravno da je poznato!!! Imam je u jednoj od svescica :)))
Steva bombondzija je bio coodan na kvadrat, ali ti znas kako ja volim da romansiram svoju detinju biografiju :)))
Ja sam mislila da ces nam sada&ovde ispricati tvoju pricu o sarenim lazama :)))
OBOZAVAM TE (sam ti to vec rekla?:))
I ja je obozavam ali tjuti nemoj nikome da kazes:)))
Ma Viki je cudo moje :))
A i ti si :)) eto ti ga sad! :p
A i ti si :)) eto ti ga sad! :p
Mislim da je bolje da ne posecujem ovaj blog, i obecavam da necu.
Bye bye
Volim i ja vas :))) Ali stvarno!
Elem samo da se dokopam teksta i pisem o plavoj devojcici :)
A ti B, cik probaj da ne posecujes ovaj blog!! ))))
Duso, ako ne uspes da ga nadjes, javni mi pa cu ga ja objaviti :)))
Iako je nevesto napisan sa srca je pao :)))
A tako bi te zagrlila da nisi na tom tvom fckn CY! :)))
Post a Comment