Već nekoliko dana nameravam da pišem o tome kako mirisi u meni bude najsnažnije asocijacije, a danas sam zaista želela da pišem o onome koji me vraća u bezbrigu i radost, rečju: u detinjstvo. Ali, to ostavljam za neki drugi, smireniji trenutak, jer pisanje o tom dobu me i zaslužuje takvu - smirenu.
Možda bih mahinalno već ovu rečenicu počela sa "nažalost" ali ga ukidam zato što ću pisati o istini, a tu "nažalosti" mesta nema. Ona definitivno otvara oči, skida koprenu od snova o idealnom i utire naš put na pravu stranu. Uopšte ne želim da je se klonim i da mi je serviraju u oblandama slatkorečivosti. Cenim je u klot varijanti, bez puno uvijanja, čistu i jednostavnu, kakva je i ona sama. Doživim je snažno: nad nekom se rasplačem, neka me razoruža mentalno, neka probudi a neka da snagu da marširam smelo :) Ona koju sam danas uvidela neće me naterati na plač, nije me razoružala... malčice me je probudila i dala snagu da ( zasad samo po tastaturi) marširam smelo. Nije mi jednostavno da živim sa njom, baš onoliko koliko mi je bilo komplikovano da živim bez nje.
Jin i Jang danas imaju smisla i pomalo ih se držim kao pijan plota, ali i to samo dok ne nađem pravi smisao one istine koja mi se danas podala. Do tada ću tražiti odgovor na pitanje zašto je ljudima lakše da sebi komplikuju život lažima nego da ga bogate istinom... Do tada ću se pitati zašto najveći zagovornici istine na rečima, ne poštuju njenu svetost na delima... Do tada će mi pomalo biti teško što devojčica V. nije ovde da sa njom filozofiram na ovu temu... Do tada ću se pitati dokle će ljudi kod mene na sitnicama da padaju (čak i kada im se čini da su veliki)...
U jednom prethodnom postu napisah kako treba ceniti različitosti i sada moram da se ogradim: ne cenim one koji se služe neistinama.
Ovo pisanije zaista pomaže da saznam nešto više o sebi, da se suočim sa svojim istinama i bolje definišem ono što jesam.
Ovaj blog služi da bih upoznala sebe!
BLOG-o-meni!!! :)
4 comments:
BLAG-o-meni :)
Eh kad bi samo znala koliko bih volela da sam sada tu i da filozofiramo do kasno u noc, celu noc dok se ne zacuju prvi petlovi :))) ili vec nesto :) Vidis ja se tebi zaista divim na tako smeloj konstataciji i zelji da zelis istinu u pravom svom obliku. Ja jos neke momente zelim u oblandama. A ipak bele lazi i precutkivanje istine i nije tako lose. Neki put zaista olaksa situaciju, mada sam nekako vremenom stvorila neverovatno dobar detektor, koji zaista radi, ali ne uvek :) Ponekad ostavi mesto paranoji. (moracu da ga popravim:))) Ali ako cemo o istini, volela bih da naucim da govorim samo istinu i nista osim istine,a to nije bas tako lako, slozices se sa mnom.. Mozda je sustina u tome znati kome i kako servirati istinu, a neki je mozda nisu vredni, ili tako nesto ni ne postoji.. Uh bre moj problem je ustvari sto mi misli leteeee i sto nikako da ih skupim na jednom mestu, ali tvoj blogic i meni jako puno pomaze da shvatim goimilu stvari iz samo par recenica :) Ti to najbolje radis :)
Petlovi ili Robi koji se vratio iz najnovijeg "kindapovanja"... whatever :) Slusaj, ja sam jedna od onih (bar sam i dalje u tom mode-u) kojoj je lakse da se nosi sa trenutnim shokom istine nego varijantom "kap po kap". I ne kazem da sam kraljica u podnosenju iste, kao sto nisam kraljica u saopstavanju (tu se ponasam kao da ima Turetov sindrom :))... Ali i dalje bih je zaokruzila kao jedinu opciju na nekom spisku prioriteta u zivotu.
Znam ja da ti meni sad porucujes kako postoje varijante i podvarijante :) i da sam mozda pomalo extremna... ali nekako preko glave mi je obmana ili makar zaobilazenja istinitog. Stvarno mislim da onaj ko ti ne saopstava istinu zapravo samo gura klipove u tockove tvog zivota. Istina, cak i ona gorka kao chemer je svarljiva kategorija... za razliku od lazi ili umotanih varijanti koje traze da im se posvetis pre nego sto, sooner or later, otkrijes - istinu :)
I primi cmokic ot Alexandar :)
hahaha joj cmokic od aleksandar strikes again :))) morma da nadjem to pismo, ali pod obavezno...
Sada me vuce nesto drugo..
Pre nekoliko dana sam gledala film 'Moj zivot bez mene', koji me je potpuno odusevio i zatekao nespremnu da svarim toliko toga, bez obzira na losu produkciju. Elem, devojci (23) saopste da joj je ostalo jos par meseci zivota i da umire od raka. Ima dve divne devojcice i muza koga jako voli. Zive u prikolici u dvoristu njene mame, otac joj je od kad zna za sebe u zatvoru itd.. ali srecna i zadovoljna svojim zivotom. Odlucuje da nikome ne kaze da umire, jer ne zeli da je se secaju bolesne u krevetu i da se njihov zivot svede na bolnicu. Pravi spisak stvari koje zeli da uradi pre nego sto umre:
-Napraviti devojcicama snimljene trake za svaki rodjendan
-govoriti im koliko ih volim
-naci finu zenu za mog muza, koju ce devojcice da vole
-posetiti oca
-voditi ljubav sa jos nekim itd
Ona je izabrala da ne kaze istinu da bi zastitila ljude koje voli. U ovom slucaju istina je jednaka sebicnosti..ili mozda je samo njoj bilo tako lakse.. ne znam. U poslednje vreme se stalno motam oko te sebicnosti i samozivlja. Da li smo apriori sebicna bica?
If im not for myself, who will be for me? If i am only for myself, what am i? And if not, when?
:) sto volim da diskutujem sa tobom luv of mine :)
Da, mislim da je, suma summarum, bila sebična... jer ja to gledam iz perspektive nekoga kome je bila uskraćena baš takva informacija. Izvinjavam se ako temi pristupam previše subjektivno, ali ja zaista tako mislim.
Znam da i zaobilaženje istine ili njeno neizricanje dosta govori o ljudima, ali to je utrošak energije koji nam zapravo i nije potreban. Stalno mislim kako nije potrebno da one koji nas vole čuvamo od istine već da ih sačuvamo od laži. A njen pristup o tome kakvo sećanje želeli da im sačuva pogrešno je u startu... Nemam pojma my darling V, opet insistiram na istini. Ne kažem da sam pametna i hrabra, možda samo ne vidim dalje od svog nosa... djavocegaznati...
A vezano za sebičnost i samoživlje... hm... ja sam ti tu druga krajnost: ona koja će svakom ko joj se predstavi kao prijatelj rasprostrti sve svoje lutkice&krpice i verovaću svakom ko mi kaže da mi je prijatelj.
A onda... prvi put kada shvatim da sam pogrešila u proceni ja gnevnom skupljam svoje krpitze i... gone baby gone... mene me nema... a nije ni to rešenje.
Mislim da će mi traženje odgovora na ovu temu biti jedan od glavnih životnih motiva...
Ono što znam je da sam sebična i potpuno okrenuta sebi jedino kada pišem... možda se to i da primetiti...
Post a Comment