... misija u životu leptira daje povoda za čitavu teoriju o njegovom uticaju na svet. A u njegovom svetu dan je večnost: bezgranični broj lepeta krilima, nebrojeno mnogo cvetnog praha, rađanje, dan, rad, ljubav, noć i kraj koji ga čeka sledećeg jutra.
Mi nismo leptiri, stalno mantram svojoj podsvesti koja ima tendenciju da živi od dnevnih teorija. Nekada i prikočim, a nekada je to samo dodatni gas na papučici trenutnog stanja mog "razuma". Ipak, onim što živim preovladava duhovni mir. Čak i ako je inspiracija nešto što dobijamo u količinama u kojima naš dlan može da je prenese od početka do kraja puta bez prosipanja, s punim pravom mogu reći da sam i sama koračala punih dlanova. I poštovala te trenutke svojim jedinim načinom: ostavljajući trag od reči na nekakvim listovima.
To je ujedno i sve što je od tih trenutaka ostalo. Nema ih u sećanju. Previše su kratki, previše intenzivni, previše nestvarni da bi ih pamtila. I previše vremena prođe između dva čitanja tih zapisa, jer previše je događaja koji se snagom svoje lepote ne daju izbrisati zaboravom.
Za sve one koji mojim leptiri ma ne daju da miruju i otimaju od zaborava trenutke koji vraćaju osmeh na lice:
No comments:
Post a Comment