... najnaškiji dan na svetu i ja već smišljam kako da ga obeležim ovde na blogu :) To je jedan od onih dana u kome mi se na jednom mestu našla ljubav sa kumama i osmesima, spokojem i zavetom, srećom i nadom. To je jedan od onih dana zbog koga mogu da rastresem svoja krila i pustim da među to šareno perje uleti dašak vazduha. I često to radim: protežem se zadovoljno, rastresam krila i razvlačim usne u osmeh. Tada i pogled kao laserski snop nepogrešivo hvata smer ka sreći i trasira me ka zvezdama u koje bi trebalo da gledam.
Da znam da sviram klavir, iza mog pijanina bi, pored neminovne prašine, spavale i muze, koje čekaju da ih probude zvuci. I svirala bih mu melodiju koja prati imaginarnog i sasvim diabolic virtouza na violini. Kad se muze probude, nastajao bi haos. A ne bih mu pevala - smejala bih se.
Da umem da slikam, koristila bih samo srećne boje i smeštala ih u linije spokoja. Takvi smo mi: mirni u svojoj sreći i nemirni u želji da što pre ostvarimo budućnost. U onome što nacrtam spavale bi talije koje će ostvariti naslikan san o nama. A ne bih mu puno pričala - pevala bih.
Da umem da igram, bio bi to ples tek u nekoliko pokreta koji nepogrešivo odaje sve ono što osećam. Ono što mislim bilo bi ispisano u spuštenim kapcima dok pratim najlepšu muziku koja liči na nas. Zvala bih ga pokretima u zagrljaj. I ne bih puno stajala - sanjala bih za nas, beskrajno.
Da umem da pišem, verovatno mi reči ne bi bile toooliko tesne za svu onu ljubav, sreću, spokoj, sigurnost, inspiraciju, polet, energiju koju želim da spomenem. Vreme je da prestanem da pokušavam i poslušam pametnije koji pričaju o tome da u nama postoji svet(l)ost neprevodiva u reči... I ne bih više ništa pričala - ljubila bih ga!
A sve to samo zato što je došao u pravom trenutku da ostvarimo... sve(t)!
5 comments:
Da umem da te dozovem sigurno bi sada neumorno kuckale :))) ts ts dolazi kad kazem na Skaypa nam :))
Ljubavi, hocemo veceras? M? Krenula sam na skakanje pa sam malo u nekom EnerHija (e sesso, sesso, sesso:))) fazonu i padnem kao kap kad se vrnem kucici... Ali veceras netjem skakat' what so ever pa cemo da se raskuckamo i raspricamo (ak' slooshke&mic imadesh) :) Cuvaj tu inspiraciju, dolazim ja kuci i odmah ukljucujem komp :)
Mlogo sam bre srecna :) Poleticu :)
'Ajmo katarza :)
A dok cekas, evo ti jedna pjesmica, bas onako da se raznjanjavimo do veceras (a da me vidis kako vrtzkam, ne b' me ba prepoznala:)))
http://www.youtube.com/watch?v=WjxDqlvZgL0
P.S.
Srecom, malo ljudi zna za ovaj blog pa mogu da se raspisem i na privatne teme :)))) hihihih!
ahahahaha pa kako te ne bih prepoznala :) znam ja da ti umes da vrtzkash )))) E sta god da je to skakanje hocem i ja :)) Elaboriraces mi veceras!!
C ya
Ljub
Sve mi to umijemo... i da sviramo i da slikamo i da igramo i da pisemo... sve je to prozeto jedno kroz drugo i zivi sa nama i ostvari se cim se zagrlimo i pogledamo. Tada u zagljaju na milione nevidljivih nacina pokazemo jedno drugom koliko se volimo. San koji ima samo pocetak se ostvario u njemu postoje samo datumi koji nas cine jos srecnijim, zaljubljenijim. A bice jos datuma koje ce nas sve zajedno uciniti BESKRAJNIM.
Dovoljan je bio pocetak... sve ostalo je... najnaskija inspiracija! Kako je lepa ta neverending sloboda... mmm... ma najlepsa!
Zagrl!
Post a Comment