... zarad svih onih sa kojima se srećem dok koračam, verujem u bajke... Nije ovo srljanje u iluzije po svaku cenu. Nisu iluzije uopšte. Upoređivala sam ih sa ostatkom sveta i prihvatam ih kao protagoniste potpuno realnih priča sa bajkovitim meandrima. Ja uvek prolazim baš tim meandrima. Moja barka se sve nekako upliće u taj šaš i baš mi se tu prijateljstva rađaju.
I sada znam pravi recept za život: više ih nikada neću upoređivati, a u svoj ću, nadajući se da se nikada neću naći na mestu bilo kakve usporedbe, dodavati prstohvate koječega. A znam da će me i oni posipati: i mudrošću i glupošću i smehom i suzama i zagrljajima i distancama i toplinom i pričama i istinom i iluzijama i svetlošću i tamom i... eto ti ga jedan život!
Šta ćeš više!
Dovoljno je da imaš nekoga da voliš!
5 comments:
Upravo tako bubvicicice, a kada odemo u New York bas ovako cu da zaplesem na sred Menhetena :)
I ja sa tobom!!! :))) A ko ce da nas slika MiFo? :)))
ih pa jos pitas ko ))) ja sam vec tamo sa vama, lutkice moje drage ))
I da, nije dovoljno samo da imas nekog da volis, dovoljno je samo onda kada je uzvraCeto!!
da draga, dovoljno je da nekog volis
samo sto je danas tesko naci nekog ko je vredan te ljubavi, zato uzivaj mala
@Viki: Ljubavi moja devojcico, bice to najlepse slike sa najvise osmeha ikada!
@Saska: Ja uzletim kad volim, mozda mi je zato dovoljno samo to. A jos ako je uzvraceToooo, ihaaaa! Zemlju ne doticem :)))
Ljuuubim vas!!!
Post a Comment