... neke snove koji me dok proces traje pomalo plaše. Ti krokodili u krevetu, koji me upozoravajuće grickaju za one delove tela koje nisu pokrile pidžame, ne daju mi da se okrećem - zahtevaju da se ne pomeram u snu o snu. Ispričam ga nekome ko uopšte ne obraća pažnju na moj strah, no tek konstatuje da sanjam nekakvu "epsku fantastiku" samo zato što su se te zlokobne krokodilske oči (suzama nije bilo ni traga) pretapale kao jezerska voda: iz zelene u plavičastu, a onda, kao kada se podigne mulj sa dna, postajale su smeđe, na onaj mutan način koji ti ne dozvoljava da znaš šta da očekuješ od takvog pogleda. A plašiš se.
Onda ti bude draža i ona stvarnost koja ti deluje kao bilo koji od odraza u sobi "iščašenih" ogledala. Ako je zarad balansa, ne smeš da se buniš. Ali, i dalje ti ostaje pravo da ih se plašiš, makar u samom procesu, makar dok se šakama ne dočepaš bilo kakvog konopca koji će te izvući na svetlost stvarnosti. Od straha ili ne - najlakše je umreti. Treba znati živeti!
2 comments:
draga.. ja moram prvo da prokomentarisem sliku koju si stavila: devojka neverovatno podseca na tebe.. oci, koza, celo, cak i kosa bez obzira sto je druge boje. Cini mi se da bi ti tako izgledala kada bi se tako nasminkala.
Elem, ovakav san on moze da znaci samo jedno: svi mi imamo neku sigurnost u zivotu, a oni neprekriveni delovi su ono sto je nezasticeno.. za sta se bojimo i brinemo. I potpuno si u pravu tumacice moja draga, kad kazes da je lako plasiti se, a mozda najgore ziveti u laznoj sigurnosti. Zato treba iskoristiti svaku mogucnost i priliku da gradimo samopouzdanje tako sto upoznajemo sebe kroz razlicite situacije u zivotu. Ne treba se plasiti nicega sto je dalje od nase pidzme i kreveta, treba sesti u voz i otici do pariza.. probati spanski omlet, bez obzira sto oduvek jedemo obican i bas ga volimo. Ljubim te najvise na svetu i cekam da sednes u taj avion, ali bukvalno ))) da tumacimo nase snove kao nekada.. luv 'walking barefood in the head' with u..
Perpetuous dreamer
Sweet barefoot love of mine,
cini mi se da sam prvi put do ovog "treba znati ziveti" dosla bas na onom mestu na kom su nam se putevi ukrstili prvi put. Otad se na jedan ili drugi nacin trudim svojom svesnoscu da prozivim svaki dan bas onako kako on to zasluzuje. Ponekad mi se, kao sto se dalo procitati, snovi otimaju onoj direktno "prorockoj" ili nenapustajuce "uzivajucoj" trasi i vec drugi put u svom zivotu sanjam san u kom se plasim. Nije ni cudo. Wake up, kaze mi podsvest! Nije sve all roses'n'sunshine, mora postojati balans! Moras se boriti jednak broj trenutaka koliko si odabrala da uzivas. Imas dva dlana - u jednom sreca u jednom tuga. Imas dva oka - jedno je lepse kad se smejes, drugo zelenije kad places. Ali... imas jedno srce i jednu pamet... pa zivi :)
A sto se tice slike, to je moja romansirano-biografska sestra od komsinice :) odavno sam je nasla, a danas bas bila adekvatna... Tek kad sam je postavila na blog shvatila sam da tu ima slicnosti. Samo... njene su oci tinci-vinci tuznije i zelenije u svojoj lavli-dzavlinosti :) Ali, shminka definitivno chini chuda! :)
Sto se tice doletanja... ma nemas pojma koliko me dugo i koliko cesto zasvrbe fckn krila... :(
Luuuuv Yaaa!
P.S.
Moracemo pod hitno da se nadjemo na nekoj virtualnoj tacki da mi ispricas sve o Parrrri'n'Suissssss adventure of yours :)
P.P.S.
M mi je ostavio svoj lepi aparat pa danas idem malo da uhvatim grad :)
Post a Comment