... koliko je lepo putovati. Naročito ako imate s kim, ako imate cilj ili još bolje - ako ga nemate!
Priču o putovanjima počinjem u ona vremena kada je železnica značila mnogo. Moj deda bio je radnik na železnici i kako tvrde mnogi članovi moje porodice bio je veoma izričit kada se biralo prevozno sredstvo u putovanjima. Moj tata, te tetke i stričevi bili su žrtve ovakvog dedinog stava ali on bosanski zadrto nije odustajao od svoje vere u njegovo kraljevsko visočanstvo - voz! Čim se osamostalio moj tata je izričito odbijao da putuje vozom. Uvek je, s pravom, birao autobus i tu ljubav preneo na mene. Ja sam kao devojčica, kad god putujem negde sa roditeljima neumorno pevala u autobusu. Nekada tiho a nekada nadahnuto (:)) i nije me bilo sramota, bila mi je uživancija!
Vozom sam putovala samo jednom i to ni manje ni više nego u Leskovac. Odlazak u taj grad i nije bio naročita avantura. Zapravo avantura se dogodila u danu koji je prethodio putovanju: Jelena i ja smo položile prvi ispit na fakultetu, gledale "Čudesnu sudbinu Amelije Pulen", šopingovale na sitno u gradu, pričale u Knezu, ćutale na Kališu i uveče krenule na put. Povratak iz LE za BG definitivno može poneti titulu vozne avanture. Kupe i raspored sedišta prosto mame na komunikaciju a to u koju ćete se pričaonicu uključiti zavisi od vaše mogućnosti da procenite ljude. Ja sam se zatekla usred razgovora koji su u životu održavali čovek koji je imao nekoliko ljutih paprika u ruci (i džak babura iznad sedišta), žena koja se vraćala iz Kosovske Mitrovice gde je specijalno pošla e da bi kupila varjače kakvih nema u Beogradu, čovek koji je dremao i zaudarao na alkohol i čovek koji je ćutao. U početku mi je bilo zanimljivo i dovoljno samo da ih slušam, u stvari, bivalo mi je sve zanimljivije pa sam se i sama uključila u razgovor ni o čemu: kuda ide ovaj svet, odakle smo, tragične te neobično sretne životne priče onih koje poznajemo (možda je poneka i bila lična, uvijena u oblandu uvoda "a jedan moj prijatelj..."). Čovek koji ćuti i dalje je ćutao. Štrčao je u toj gomili larmadžija svojim pasivnim učešćem u našem razgovoru - slušao ga je. Kada su konačno svi utihnuli posle nekoliko sati, on i ja smo započeli priču i završili je u Beogradu. Svako je otišao na svoju stranu a ja ostala zapanjena nad činjenicom da poznaje topograiju apsolutno svakog ćoška svih mesta oko Beograda, kao i samu prestonicu. Način na koji se smeši dok priča šta je sve radio u Parizu i kako mu se brkovi izviju dok objašnjava šta je to "balkanska tragedija". Tek kad smo se rastali ja sam, da li zbog voza, da li zbog njegovih priča, zaključila da je on špijun! Posle toga, posle takvog susreta i takvog sagovornika, pomislih da bi bilo besmisleno putovati vozom.
Magija vožnje železnicom dovela je do toga da baš u vozu, u jednom kratkom susretu u kom nisu izgovorili jedno drugom ništa osim imena i ponekih beznačajnih podataka o sebi jedna moja drugarica upozna svog muža!
Sada najviše na svetu volim da se vozim avionom! Pomalo zbog vožnje, a mnoooogo više zbog cilja koji imam.
Volim i noćnu vožnju sa M, dok svira neka muzika. Iako obično pevam dok on vozi, noću se ućutim. Samo nađem adekvatnu muziku... gledam u prizore koji promiču ili jednostavno, gledam u njega.
I to je moja kratka priča o kotrljanju. :)
Imate li vi neku zanimljivu da podelite sa mnom?
11 comments:
Voz, hm ... zbog naseg odnosa prema njemu imam i predrasudu prema onim superbrzim vozovima tamo negdje u Japanu, Francuskoj, Njemackoj. A sto se kotrljanja tice i meni je najdrazi avion, samo zbog onog krajnjeg odredista jer sa uzasno nestrpljiv :)
hehe joj bre kakvi avioni )))
Dok uzleti, pa sleti, pa vezi se, pa odvezi se, pa turbilencije.. pa nunchake)) uff. Ok, u pravu ste kad je u pitanju brzina, ali vozovi imaju posebno mesto u mom zivotu upravo zbog cihi-cihu magije.. pogotovu nocu i pogotovu kroz duuuge tunele..
Ja sam naime isla svakog leta na more istim. Naravno bili su bucni i prljavi, ali moja sreca nije mogla biti veca, jer idem na moooooore )) Valjda nam je avion bio jako skup, a inace pravo iz Djenovica isli smo kod bake na selo kolima, koja su bila u auto-vozu, pa je cini mi se to bilo optimalno resenje. Tako da ta citava vreva na stanici, zvuk za polazak i uopste zvuk tokom citavog putovanja, sanjiva jutra i dorucak u Baru bude u meni divne emocije cak i sad..
Moje prvo putovanje vozom bez roditelja je bilo jos lepse, jer sam se u povratku zaljubila u decka, cijeg se imena sada ni ne secam, ali smo podelili moj sendvic, ljubili se u prolazu i drali se na sav glas kroz prozor kupea ))) ehh. A onda sledeci susret sa vozom, divnim vozom, posle duge pauze je samo jos vise osvojio 'nako vozovski moje srce dok sam grickala kroasan i gledala zelene boje na putu do pariza )) ehhh(na kvadrat))
Poslednji put sam u istom plakala.. ali niko nije ni primetio, a i ja sam brzo zaboravila.. Zato i volim vozove, jer imaju vremena da saslusaju sve sto imam da kazem, ne zure se nigde )))
Cico, nemoj da se ljutis, ali meni bi bas bilo drago da se obistini ona scena iz pretposlednjeg Bonda "Kazino Rojal" kad brzi (ali bez da se lazemo BRZI) voz pichi kroz CG :)) Onda biK vreovatno mogla da kazem da sam se vise od jedared vozila vozEm :))) I ne biK imala predrasuda uopste :)
Mozda bih mislila da nisu dovoljno romanticni, ali, evo vidis, moja divna V je tu da bi me uverila u suprotno. A i da bi mi srce pocepala na pola! :(
U tim brzopoteznim vozovima mozes da places a da neko ni ne stigne da te utesi, a cini mi se da nije u tome fora. Fora je valjda da cujes onaj kalpata-klap ujednaceni ritam i da imas sa kim da podelis tugu (ako si tuzan), srecu (ako ti je do toga) ili da mu jednostavno ispricas sve besmislene price a da onda odes rasterecen... S. je malo pokvarila koncept ove moje teorije jer se na kraju udala za Sasu iz voza :)
A sto se tice nunchakLJi... nikada ih zaboraviti necem :) Sto zbog nase avionske avanture, sto zbog unanunine price od pre neki dan :) Kako su u toj podeli oruzja bas njoj zapale ove ubojite palice, ostace nerazjasnjeno, ali sada znam da bi, s obzirom na to da je nuncakLJama vladala, bila najbolja stjuardesa u omotacu ozonskome (ili vec tunegder blizo) :)))
hehe srce moje drago.. evo ovo je prava svrha moje price: da zavolis vozove onoliko koliko ih ja volim )) jer znam da ja mogu da volim tvojim ocima.. ili kroz tvoje price gomilu nekih ljudi i stvari koje eto nisam ni videla.. A ta ljubavna prica koja je ostavila veliki Otisak )) na mene nije se zavrsila kao kod S&S velikim happy endom, naprotiv taj voz nam je bio sve sto smo imali.. citirao mi je Znakove kraj puta i pevao Azru.. dugo sam pokusavala da pronadjem bas tu pesmu, a cini mi se da si mi ti pomagala u akciji pronalazenja njega samog po celom beogradu.. i verovatno si strpljivo slusala moju pesmu, hehe kakva klinka sam bila, posvecenu bas njemu ))A ustvari najludja sam klinka bila zato sto sam jako tesko odustajala. On je verovatno bio samo neki lik koji se vracao sa planinarenja i bio gladan, a ja sam mislila da je u najmanju ruku ljubav mog zivota )) Iskreno.. vise se ne secam cak ni kako izgleda, ali se eto secam da je bilo gomila emocija u tom vozu )) Zato ih volim, mislim vozove!!)))
a sto se tice nunchakLJi moracu da popricam sa S, mojom drugaricom iz tih herojskih dana, mozda se ona seca kome je sta zapalo ))) hihi cak mi se cini da imam sliku koja moze to da posvedoci, d ane bude posle da ja svasta nesta pricam ))I da, hvala draga, verovatvno bih bila najbolja stjuardesa nunchakLJa vise, ali poletanje/sletanje/turbulencije vise - nikako )))
Ljubim te tako divnu sa tako divnim postovima koji mi bude mnogo lepih uspomena
V
eh da.. jos nesto..
hehe ja se bas raspisala ))
ovo moje naginjanje ka teatralnom i uopste idealizacija ljudi i trenutaka je upravo rezultat preteranog gledanja romanticnih komedija, koje kao sto vidite niej ni malo naivno i moze se poistovetiti sa gledanjem shark movies koji rezultiraju fobijom od ajkula kojih recimo nema u mediteranu )) dont do this at home ))
znaci upamtite: romanticni i filmovi sa ajkulama (posebno 3D)- big no no ))
Ma, samo vi mene zasipajte romanticnim komedijama, ja cu i dalje da pisem ovaj blog! :))) Ej, pa nije lose sendvice placati poljupcima i Azrinim pesmama, pa sve i da si izgladneli planinar. Mis'im, bolje i to nego da je protrcao onim voznim hodnicicem i jednostavno ti istrgao sendvic iz ruke. Ipak je imao svoj nacin da se oduzi ako vec nije imao nameru da te voli untill the very last minute of your romantic comedy. Volim ja kad se ti raspises, pa ne bih bez veze znala pojedine pesme ti tvoje napamet! Njih sam uvek razumela, a ono sto mi je nedoumica jeste onaj tvoj pseudonim (:))) hihihih!
I nisi ti stanovnica ulice Zrtava romanticnih komedija, da jesi, ove tvoje misli ne bi, kao nuncakLJama kroz vazduh, cepale ono do cega si dolazila. Kod tebe je ritam takav: gradis pa srusis da bi izgradila lepse... Nemas pojma koliko je lepo poznavati te!
Ti se raspisala?! A vidju mene jadna! :)))
ahahaha mislis na pseudonim aka prasak za pranje vesa? )))) neces mi to oprostiti vidim ja!! Ma mora da sam stanovnik ulice Nekih zrtava, boga mu poljubim ))) Prosto je s psiholoske strane memoguce da ja to sama od sebe tako. Hehe gradim pa rusim one moje cigLJe (sto bi rekla moja baba) I neka mi je recitovao azru, steta sto to nije bio 'voz, pospani voz za harkov,gomelj, lenjingrad' )) ehh
A kako je tek divno voleti teeeeebe )))
E, vala, oprosta ti nema :))) mene, doduse, taj pseudoNAME podsecao na ime nekog sladoleda (ko o cemu, Boya o sladoledu...:))! A sad si me zbog ovog gradi/rusi podsetila na jednu pesmu... evo je u sledecem commentu :) dramska pauza... to be continued... ali pre toga da ti kazem da u toj pesmi obratis paznju na decu koja grade kule od peska. Tu mi se negde scucurila smisao o tebi, draga moja arKiteKtinjo sa cigLJama :) O,experimentu nad experimentima! :)
Podji
Podji kud bilo,
put bilo,
na lednik,
ili sidji u ravnice!
Trazi sta bilo,
rad,
lepotu,ljubav!
No cini to sa dusom,
punom snova,
I svetlosti,
sa dusom,
punom dobrote i snage za prastanje.
Ako se vec desi da
padnes,ustani!
Iznova kreni,
iznova pocni,
uporno,
mirno,
kao sto to cine deca na
plazi,
gradeci od skoljaka
morskih
i sljunaka
brodove,
koje val potopi nocu,
i dvorce,
koje prva plima zbrise,
a deca novu ladju,
dvorac
novi
naprave opet sledeceg jutra.
Podji,
uprkos svemu!
Samo,
okoncaj zapoceto delo!
Voli stvaraj!
Kuj!
Prerij zemlju,
nebo ili more!
Ali okoncaj zapoceto delo.
I delo tvoje
nek lepotom zraci!
Utkaj u njega
sav zar srca vreli
i pokloni mu, svesno,
zivot celi!
Ajme! Nije ovo najtacnija verzija, tek sad vidim! QQ! Ali... naci cu je ja! :)
ajmeee nije ni bitno draga moja )) shvatila sam sustinu, a pesma je lepa, skoro kao mikina )))
Post a Comment