... u jednom prelepom mailu. Imam frienda koji ovo moje pisanije čita bez komentara (mada kaže da će se uskoro odvažiti da to promeni) i javlja mi se s vremena na vreme.
Obradovao me je jer razume bez puno reči. Ne umem da primam komplimente, ali jedan njegov potpuno me je razoružao i dao nadu baš kao što, kako kaže, ono što pročita od mene i njemu uliva veru u bolje... prijatelje... ljubavi... danas... bolje sutra.
Velike stvari u životu nisu slučajne možda i zato što uz svakog od nas stoji po nekoliko ljudi (ako imamo sreće da zaista bude tako) koji nas ušuškavaju u energiju dobrog. Sa njima i zbog njih stvaramo tu grandioznu lepotu, sa njima i zbog njih trenuci umeju da budu savršeni, sa njima i zbog njih isijavamo. I obećavam ti - nikada neću prestati da na svet pucam osmehom, to je najmanje što mogu, stvarno (reče autorka skromno:))!
Volim vas sve... ama baš sve!!!
P.S.
Putujem za nekoliko sati. Neću prestati da pišem u naredne dve nedelje. Samo će moje misli, pored binarnog koda, imati u sebi prstohvat morske soli, pogled na Bocca di Cattaro i pegice od sunca. A ljubav i da ne spominjem... :)
2 comments:
Ma ja volim da to ceo svet zna :) zato cu ti sada (a to je ujedno i poziv tvom mail prijatelju da nam se pridruzi u nasem malom blog svetu)reci koliko te volim i koliko me tvoje pisanje ne samo vraca u nesto divno sto smo imale onomad, nego mi pomaze da budem bogatija, lepsa i srecnija :))) ♥ ya
Hej, definitivno vise nikada necu ocekivati ni od koga nista :) jer mi onda mnooogo lepo kad me osoba rasterecena ocekivanja iznenadi sasveem :) svi mi imamo trenutke koji kao da nam direktno na venu daju nadu i snagu :) tako sam se ja osecala primivsi ovaj kompliment. A i mnogo slicnih potvrda dobih u medjuvremenu :) npr. "ti si tako mirna i samo se smeskas" (hihihi, nisu me vidjeli kad se od placha zarozam :))... Etogac :)
Post a Comment