... je jedan sasvim poseban lik! Baš lik! Ni manje ni više.
On je fotograf, ima prodoran glas i puši zato što voli. Kada puši aparat mu napušteno visi oko vrata čak i onda kada je najaktuelnije zbivanje u toku. Njega to ne zanima, on slika kad mu se slika. Zato je za mene napravio folder koji se zove "Đukele" i u njega smešta sve ono što uslika dok svi ostali fotoreporteri odmaraju. Nije on paparaco, on samo bira svoje trenutke.
Daba se smeje glasno. Zastrašujuće glasno. I živi u centru. I voli da vozi brzo... bilo koja kola. Ipak, najsigurnije je u njegovoj gvožđem okovanoj 128-ici koja nema suvozačko mesto. "Nabudžena" je za trke, objasnio mi je, a onda se od hotela Jugoslavija do Bogoslovije sjurio za neverovatnih 9,6 minuta, ostavljajući isfrustriranog vozača audija da se natenane nervira u oblaku prašine Zastavinog vozila.
Daba ume i da podvikne. Baš jako! Ume i da se razočara. Ume i da ode iz redakcije i radi potpuno desete poslove, a onda da se vrati i ponovo se bori za svaki dinar svog honorara.
Daba i ja se razumemo. Mnogo je stariji. Mogao bi roditelj da mi bude i moje ime uvek izgovara u deminutivu. Sa njim uvek može da se priča.
Daba zna prave tračeve i uvek ima proverene informacije. Gleda na svet očima iskustva i ume da da savet.
Daba nije samo fotoreporter. On je čudo!
2 comments:
Stari dobri Daba!
Cini mi se da u poslednje vreme polako popusta pod naletom ovog surovog vremena. Pet godina u Danasu ostavilo je traga na njemu.
Umoran je i pun gorcine.
I on sam jednom prilikom rekao je, da kad udjes u prostoriju punu gripoznih ljudi tesko da i sam neces zaraditi virus gripa.
Ipak, ubedjena sam da Daba ima najudobnija kola na svetu.
Samo u njegovom jugicu mozes na zadnjem sedistu da se izvalis kao covek, a da ti pri tom noge ne udaraju u suvozacevo sediste. Ako se ikada Dorcol, izdvoji iz Beograda bice to zbog njega.
Daba je vremeplov.
Vraca me u vremena u kojima se zivelo normalno. Vremena u kojima se znalo ko je ko. Vremena u kojima se nije grabilo. Vremena u kojima su se ljudi mnogo vise postovali. Vremena u kojima su ljudi znali da se vesele ali i tuguju na pravi nacin. Vremena u kojima covek coveku nije bio vuk.
Daba je moja nada da nije sve otislo u nepovrat.
I zato, ne daj se Dabo!!
P.S. U njegovu cast trebalo bi napraviti Recnik Dabinih reci.
Za pocetak evo mog malog skromnog doprinosa. Rec zgovnati je sinonim za rec uraditi.
Onakojzvonicrveno
Mogu da ga kude, mogu da ga hvale, mogu sta god hoce... on ostaje nepopravljivi Daba! Jedno vreme sam cak zivela u ubedjenju da on uopste nije fotoreporter, vec redakcijski glas razuma. I mislila sam da je taj nacin razmisljanja i pristupanja zivotu nemoguce pomutiti. Nadam se da nece dati opstem danasovskom ludilu mikrokosmosa nezavisnih i da ce uistinu biti ono sto jeste.
Setila sam se kako je na fashion week odlazio sa Nikolom u sandalama koje su drazesno otkrivale modni krik sezone - njegove ispucale pete. I znam da ga uopste nije briga da li je u prostoriji u kojoj se nalazi zabranjeno ili dozvoljeno pusenje. I super mi je bilo kad sa mnom ide na neke bahanalije od prijema i da gledam kako se slobodno posluzuje i jos i mene nudi (da ne bude da mi je nesto slucajno promaklo da probam).
Sto se tice Recnika Dabinih izraza ja prilazem rec "udati" kao definiciju transfera sa jednog posla na drugi. :) Kad je cuo da odlazim iz Danasa prokomentarisao je "fino si se udala". :)))) hihihih! Genije!
Post a Comment