... je ono koje priuštim svojim koracima dok se laaaagaaaano spuštam niz Takovsku. Sada već obmotana šalom (koji donosi sreću), sa sluškama na ušima. Jedem neku pitu koju planiram da istrošim dok stignem do cilja. Slušam moju muziku, sama sam sa mislima i saobraćajem koji se događa u mizanscenu ove avanture.
Ne obraćam pažnju ni na prolaznike, samo na semafore. Na jednom od njih (a Takovska je čuvena po semaforima) upalilo se crveno i ja poslušno stanem. Primećujem neki crni auto sa zatamnjenim staklima kako lagano staje zbog semafora. Primećujem i prozor koji se spušta. Primećujem, a pravim se da ne primećujem, i dečka u crnoj kožnoj jakni koji je spustio staklo. Primećujem i da mi nije svejedno... to je valjda posledica legende o devedesetim u Srbiji. Diskretno skidam slušalice i zatičem jedno "eeej" s njegove strane koje mi upućuje uz mahanje ruke. Odlučujem da ne reagujem.
"Eeeeej", čula sam ponovo vrlo jasno jer saobraćaj prekidaju semafori. Odlučim da pogledam u njihovom pravcu.
"Mene zoveš", pitam bespotrebno jer jedina stojim na tom pešačkom prelazu.
"Aha! Kakva ti je pita?", upitao me je potvrđujući da sam ja definitivno ciljani sagovornik.
"Sa krompirom...", odgovaram u čudu.
"Ma ne toooo! Je l' ukusna?", bio je precizniji ovoga puta.
"Mhm", promumlam uz klimanje glave i mljackanje koje nije mogao da čuje.
"E, a 'de si je kupila?", pita nestrpljivo.
"U toj-i-toj pekari", odgovorim brzo i s veeelikim olakšanjem.
"Hvala ti! I, prijatno!", dovikne uz osmeh dečko u crnoj kožnoj jakni iz crnog automobila koji je naglo skrenuo i prošišao pored mene nastavljajući putešestvije prema pekari.
Moje putešestvije nastavilo se prema davno određenom cilju, dok mi je kroz misli odzvanjala zahvalnica kome-god-da-treba zato što u Srbiji, ove 2008. godine, vlasnici BMW-a traže smernice do prve pekare. Nekada su spuštali prozore samo da bi proturili kroz njih rafal u ciljanom pravcu.
Vremena se menjaju... :)
2 comments:
jaooo pita sa krompirom mmmm :P doduse kad si rekla pita, pomislila sam da je u najmanju ruku sa visnjama ili bundevara :) vidis kako te vidim slatku :) A da ne pricam o nacinu na koji jedes, nije ni cudo da je taj crni BMW sa ogladnelim lovatorom (a mozda cak nije ni bio gladan) bas tebe pitao gde si kupila pitu :) Moja poslednaj vizita beogradu ce biti upamcena bas po tim mmm bundevarama, makovnjacama, i naravno krompirusama (tako se kaze u mom selu u bosni:) uhh kako je baka razvlacila, pa onda sa kiselim mlekom koje je sama pravila) Uhhh kako mi nedostaje da jedem sa tobom breeeeee!!!
V
Krompirusa, jashta! :)))
Meni kad kazes pita ja pomislima na jednu od jabuke i jednu od visnje serviranu sa dve kugle sladoleda i shlagom... mmmm... :))) ihihih! A bas mi slatko sto me vidis kao sweety pie, my sugar plum :)
Sto se tice mog nacina jedenja, stvarno ne znam, ali znas kako volim sto ti je drago da jedes sa menom :)) i ja volem tvoje drustvo jer ti imas onaj diiivan poriv da uzivas u hrani svim chulima mmm ajoooj kako jedva cekam da dodjes pa da glocnemo nesto onako natenane i s uzivanjem.
BTW, ja sam najsrecnija bila kad sam gledala kako ti i M jedete kestenje! Uzivala sam najbassasvimpotpunosasvim! :)))
Post a Comment