Bilo je leto i mogla sam malo da odahnem kada je posao u pitanju. Tačnije, dosađivala sam se u kancelariji, surfovala po netu i slučajno kliknula na taj baner. Otišla sam na jedan sajt i mogu reći da se naš susret i početak ljubavi dogodio pre šest meseci. Nisam potpuno sigurna (računam da je toliko prošlo) jer ljubav ne merim vremenom, već osećanjima i željom koje ili rastu ili se gase. I nije se dogodilo slučajno, imam utisak da sam baš takvog i tražila. Isijavao je obećavajuće, nekako zeleno, i u sebi nosio kvalitete koji su bili potrebni da mu pružim ljubav i da bude moj. Prvi susret bio je virtualan, ali upečatljiv. Nije bio lišen emocija. Zaljubila sam se na prvi pogled! Sviđalo mi se sve ono što pruža. Danima sam ga ispitivala, analizirala i dopadalo mi se sve ono što dobijam kao rezultat: to što ume da peva samo moje omiljene pesme, to što me zasmejava isključivo na naičn na koji mi odgovara i što me svojim postojanjem štiti od spoljnih uticaja sa kojima možda ne bih umela da se nosim. Moj zmaj! Družili smo se celo leto, a onda sa obavezama koje mi stižu s jeseni uspela sam nekako da zaboravim na taj susret. Živela sam i bez te muzike i bez te vrste zaštite. Bila sam srećna na neke druge načine, koračajući kroz život bez našeg soundtracka u glavi. Ali, smišljala sam playlistu koja će biti aktuelna kad se ponovo budemo sreli. Znala sam da do toga mora da dođe! I jeste. Ponovo mi se dogodio. Ovoga puta nisam ispitivala, znala sam sa čim raspolaže, rešila sam da bude moj i donela sam smelu odluku: kupila sam iPod!
Hvala mom lavu! :***
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
4 comments:
:) a gde je slikaaaaa?
:) sa'cu je postavim veceras! :)
xixixixiixixixixi :-) cudo je taj tvoj lavic :-)
Cico, nije cudo nego *udoviste! :D hihihihih!
Post a Comment